Monday, December 27, 2010

Mihalj Kertes osuđen na osam godina zatvora


27. decembar 2010. u 07.07
Nekadašnji direktor Savezne uprave carina (SUC) Mihalj Kertes osuđen je danas u Specijalnom sudu u Beogradu na jedinstvenu kaznu od osam godina zatvora zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja.


Sud je utvrdio da je Kertes iskorišćavanjem službenog položaja i iznošenjem deviza na Kipar oštetio savezni budžet za 115 miliona maraka, dva miliona dolara, 826 miliona dinara, kao i da je po nalogu bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića izneo preko 3,7 miliona maraka na Kipar.

Zbog iznošenja novca iz zemlje i oštećenja saveznog budžeta Kertes je osuđen na šest godina i osam meseci zatvora, ali mu je sud pomenutu kaznu primenom zakonskih propisa spojio sa kaznom od godinu i šest meseci zatvora, koja mu je izrečena zbog zločina na Ibarskoj magistrali 1999. godine i izrekao mu jedinstvenu presudu od osam godina zatvora.

Kertes ima pravo da uloži žalbu Apelacionom sudu u roku od 15 dana od prijama presude.

Bivši direktor SUC-a nalazi se na odsluženju zatvorske kazne na koju je osuđen zbog pomaganja izvršiocima zločina na Ibarskoj magistrali.

Sud je utvrdio da je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević organizovao kriminalnu grupu koja je delovala od 1994. do 2000. godine, čiji su članovi, pored Kertesa, bili i tadašnji potpredsednici Savezne vlade Jovan Zebić i Nikola Šainović.

Po nalogu Miloševića, deo novca sa carine predavan je, mimo osnova, raznim pravnim i fizičkim licima, političkim strankama i DB-u, navodi se u optužnici.

Šainović i Zebić sprečavali su da Savezna budžetska inspekcija kontroliše rad carine, navedeno je u optužnici i precizirano da je oko 38 miliona nemačkih maraka izneto sa carine u kešu i položeno na račune of-šor kompanija i banaka na Kipru.

Postupak protiv Miloševića i Zebića je obustavljen, jer su preminuli, a protiv Šainovića je razdvojen, jer mu se sudi u Haškom tribunalu.

Tokom ovog suđenja, koje je počelo pre gotovo tri godne, svedočili su bivši najviši funkcioneri SRJ - od tadašnjeg predsednika Savezne vlade Radoja Kontića do ondašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića. (Tanjug)

UN covered up organ trafficking report, says Serbia


AFP - Serbia asked the international war crimes court for the former Yugoslavia to investigate a former UN chief in Kosovo for covering up a report on organ trafficking, a report said on Sunday.
The former head of the United Nations mission in Kosovo, Soren Jessen-Petersen, is seen in 2006. Serbia asked the international war crimes court for the former Yugoslavia to investigate Petersen for covering up a report on organ trafficking, according to a newspaper report.


Serbia's minister for cooperation with the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY) wrote to chief prosecutor Serge Brammertz seeking an inquest into Soren Jessen Petersen, the head of the UN's mission in Kosovo (UNMIK) from 2004 to 2006, Blic newspaper reported.

"We are waiting for ICTY to open an inquest into UNMIK officials at the time for contempt of court," minister Rasim Ljajic told the newspaper.

Council of Europe rapporteur Dick Marty published a report earlier this month that linked Kosovo Prime Minister Hashim Thaci to organ trading and organised crime, which Thaci has denied.

UNMIK investigated possible organ trafficking in 2004, but it did not take it further citing lack of evidence.

"At the time, UNMIK said it did not have a report on organ trafficking and had no proof ... But in 2008 our war crimes prosecutor obtained 16 pages of this report," Ljajic said.

Marty's report said Thaci headed a Kosovo Liberation Army faction which controlled secret detention centres in Albania, where the human organ trafficking was alleged to have taken place in the aftermath of the 1998-99 war between the guerrillas and Serbian forces.


http://www.france24.com/en/20101226-un-covered-organ-trafficking-report-says-serbia

Monday, December 20, 2010

Tači sa Bin Ladenom planirao ''džihad''


Direktor Američkog saveta za Kosovo Džejms Džatras tvrdi da je američki establišment, od prvog dana, znao da su Hašim Tači i OVK kriminalna grupa koja podržava Osamu bin Ladena i bavi se trgovinom - drogom, ljudima i oružjem širom Evrope, ali ih je ipak podržao.
Džatras smatra da objavljivanje izveštaja istražitelja Saveta EvropeDika Martija tek što je Tači - poznat pod nadimkom "Zmija" - objavio pobedu na nedavnim izborima, sugeriše da neko u Evropi želi da iskoči iz ''voza koji juri u propast''!




"Američka vlast znala je da OVK podržava Bin Ladena sa kojim se, prema izjavi bivšeg šefa albanske obaveštajne službe, Tači sreo u Tirani 1998. godina radi planiranja džihada na Kosovu, te da podržava Irance, Saudijce, Turke i ostale pristalice ponovnog islamskog pokoravanja Balkana", rekao je Džatras u autorskom tekstu, dostavljenom Srni.

Ako na "Guglu", sugeriše Džatras, potražite slike sa Tačijevim imenom i gotovo bilo kojom uticajnom američkom figurom, videćete da se Tači toplo rukuje, a često i prisno grli sa predstavnicima američkog establišmenta: Džordžom Bušom, Kondolizom Rajs, Bilom Gejtsom, sa Klintonovim, Džozefom Bajdenom, Medelin Olbrajt, Veslijem Klarkom i ostalima.

''Neko bi pomislio da bi neke od ovih uglednih ličnosti sada mogle sa dovoljno pristojnosti da kažu (čak i u maniru virtuoznog licemera): `Šta?! Nisam znao! Ne bih nikada podržao te tipove da sam znao!` Ali problem je u tome što je, čak i ako se izuzme zločin trgovine organima, američki establišment znao od prvog dana da su Tači i kompanija (`OVK`) samo gomila bandita", ističe Džatras.
Sada se pojavio Marti sa ozbiljnim optužbama da je Tači, koji trenutno učestvuje u maskaradi kao "premijer" ilegalne separatističke administracije u Prištini, predvodio "mafijašku" operaciju koja uključuje ubijanje zatvorenika, uglavnom Srba, radi prodaje njihovih organa na crnom tržištu.

Ali, podseća Džatras, priča o trgovini organima prvi put se pojavila pre dve godine i ''razvijala se pred bestidnim izvrdavanjem `vlasti` u Prištini i Tirani, uz punu podršku Vašingtona".

''Nadajmo se da dobar Martijev rad neće biti zagubljen u `aleji sećanja` zajedno sa svim ostalim neprijatnim činjenicama po američku politiku", rekao je Džatras.

On kaže da nije dovoljno samo uhvatiti počinioce kao pojedince, ili čak "spakovati" Tačija u zatvor, iako bi to bio dobar početak, nego da je vreme da se raskrinkaju laži na kojima je bila zasnovana američka politika na Balkanu - da bi SAD prekinule da opsesivno podržavaju islamski džihad protiv autohtonog hrišćanskog stanovništva, a naročito da bi se prestalo sa globalnim lobiranjem u ime režima OVK.

''Ako Martijeva otkrića o trgovini organima mogu da posluže kao katalizator za iskreno preispitivanje američke politike i događaja iz poslednjih nekoliko godina, smrt svih onih žrtava neće biti uzaludna'', istakao je Džatras.
On je podsetio da je američka intervencija na Kosovu od početka bila zasnovana na gomili laži, a da su u stvarnosti SAD ''udarcima i vikom naterale saveznike iz NATO-a da pruže podršku muslimanskoj mafiji koja je počinila genocid na hrišćanskim Srbima''.

Džatras je podsetio da većina republikanaca u Kongresu nije glasala za rat NATO-a protiv Srbije 1999. godine, koji je nezakonito pokrenut, te da je Predstavnički dom glasao protiv davanja odobrenja za upotrebu vojne sile.

Što se tiče Srbije, kaže Džatras, "kada bi u Beogradu postojala vlast dostojna poštovanja, ona se ne bi pripremala za sastanak sa predstavnicima Tačijeve `vlade` u direktnim pregovorima".

Direktor Američkog saveta za Kosovo podsetio je da je bivši vladika Artemije pre dve godine pozivao Buša da odbije sastanak sa Tačijem i zahtevao pozivanje na odgovornost povodom sramne trgovine organima.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/104535/Taci-sa-Bin-Ladenom-planirao-dzihad

Saturday, December 18, 2010

Privatan život Nikole Tesle


Više od 120 fotografija i dokumenata koje prikazuju privatan život Nikole Tesle po prvi put su predstavljene javnosti.



Na izložbi „Fotografije iz Teslinog albuma”, koja je juče otvorena u muzeju ovog velikog naučnika u Beogradu, Tesla je prikazan kao „živ čovek” a ne kao genije.

Ideja izložbe je da se ovaj naučnik, koji je išao mnogo ispred svog vremena, prikaže na neki drugi način, a ne samo kroz svoje naučne izume i patente. Izložene su Tesline lične fotografije, koje se čuvaju u njegovom muzeju kao deo zaostavštine pod zaštitom Uneska. Na njima je Tesla, ali i njegovi rođaci, poštavaoci, kolege naučnici, poslovni saradnici, finansijeri...

- Uz pojedine fotografije prikazana su i pisma koje su mu slale ličnosti sa fotografija, pošto ona dobro ilustruju prirodu njihovog odnosa. Tako se, recimo, iz prepiske sa prijateljem, čuvenim pesnikom Lazom Kostićem, može videti da ga je Laza nagovarao da se oženi Lenkom Dunđerski, iako je i sam u nju bio zaljubljen - kaže Ivana Zarić, autorka izložbe.

Postavka otkriva Tesline prepiske sa čuvenim američkim književnikom Markom Tvenom i fizičarem i pronalazačem Tomasom Edisonom, sa kojima je takođe bio u prijateljskim odnosima, ali i neke njegove lične stvari, piše Blic. (Mondo)

Srbi molili za brzu smrt



Objekat u Albaniji u kome su držani oteti











Dik Marti opisao stravične sudbine otetih. Srbi od zlikovaca tražili da ih "ne seku". Metak u glavu, pa vađenje organa.
NAJMANJE 40 ljudi koji su bili pritvoreni u logorima OVK u mestima Cahan, Kukeš i Dureš živi su i danas. Ovo je otkrio Dik Marti, specijalni izvestilac Saveta Evrope, u svom izveštaju o trgovini ljudskim organima na KiM, a koji "Novosti" prenose.



Reč je, pre svega, o albanskim civilima, kao i nekim regrutima OVK koji su bili osumnjičeni da su sarađivali sa neprijateljem. Oni su se teretili ili da su špijunirali za Srbe ili zato što su podržavali političke i vojne rivale OVK, posebno FARK i LDK.
Ovaj broj, napominje Marti, ne uključuje i one zatvorenike koje je OVK držala u Durešu samo ono vreme koliko je bilo potrebno da ih ispita.
Ipak, kako se pretpostavlja, broj ovih pritvorenika je bio mnogo manji od onih koji su u ovim logorima umirali. Jer, kako piše Marti, pritvor je trajao od nekoliko dana pa sve do više od mesec dana. Većina zatvorenika je na kraju tučena, zlostavljana i zastrašivana.

Komandanti OVK, koji su optuženi da su rukovodili ovim logorima su Sabit Geci, Riza Alija, zvani Komandant Hodžaj i Džemšit Krasnići. Zajedno za svu trojicu je da se pominju u istragama Unmika o ratnim zločinima na severu Albanije. Njima bi uskoro trebalo da počne suđenje u Okružnom sudu na Kosovu, a njihova imovina detaljno je pretražena.
Geci i Alija su uhapšeni u maju i junu i optuženi su za ratne zločine protiv civila. Dovoljno dokaza ima i protiv trećeg optuženog Krasnićija, ali je i dalje u bekstvu.

Dokazi prikupljeni za ovaj proces pokazuju da su ova trojica operativaca OVK, zajedno sa regionalnim komandantom za severnu Albaniju, preminulim Dželjadinom Gašijem, bili povezani sa "dreničkom grupom". Njom je rukovodio Hašim Tači, a delovala je uz saglasnost i sa Kadri Veselijem.

Istraživački tim Dika Martija je otkrio logor u mestu Fuše - Kruje, gde se završavao postupak "filtriranja", a mala grupa zatvorenika doživela je tu i svoju smrt.

- Postoje jake indicije iz svedočenja koje smo obavili, da su tokom premeštanja zatvorenika neki od njih postali svesni kakva će im biti krajnja sudbina - piše Dik Marti. - U pritvorima u kojima su držani, kako su čule ostale žrtve trgovine ljudima, u toku transporta, pričalo se da su neki od zatvorenika molili svoje čuvare da ih ne "iseckaju na komade".

Na kraju, kada im je krv uzimana špricem za testiranje (korak koji je, izgleda, bio sličan "ispitivanju tkiva", ili određivanju stepena podudarnosti organa), ili kada su im navodni "lekari" obavljali fizičke preglede, zatvorenici su verovatno bili obavešteni da su podvrgnuti nekoj vrsti fizičkog tretmana. Izvori koji su opisivali ovakve testove i ispitivanja kažu da se to izvodilo i u selu Ripe ("žuta kuća", prim. aut.) i u Fuše - Kruje.

- Svedočenja na kojima smo bazirali naše nalaze govore kredibilno i dosledno o metodologiji prema kojoj su ubijeni svi zatvorenici - naglašava Marti. - Obično je to bio pucanj u glavu, pre nego što bi bili operisani kako bi im bio izvađen jedan ili više organa. Saznali smo da su to bili "kadaverični bubrezi", oni koji su se vadili posthumno. Nije bilo naprednijih hirurških procedura koje su zahtevale kliničke uslove i, na primer, dugotrajnu upotrebu anestetika.
Od različitih i nezavisnih izvora OVK Marti je saznao za različite elemente trgovine organima. S jedne strane, iz ugla vozača, telohranitelja, i ostalih koji su obezbeđivali logističku podršku i praktične zadatke sa ciljem da "isporuče" ljude na klinike. I sa druge, iz ugla organizatora, kolovođa zlodela, koji su navodno, ušli u ove dilove kako bi obezbedili ljudske organe za transplantaciju i za uzvrat bili nagrađeni novcem.

- Praktična dimenzija trgovine ljudima bila je relativno jednostavna - opisuje Marti. - Zatvorenici su odvođeni što dalje u oblasti Fuše - Kruje (što je zahtevalo mučnu vožnju koja je trajala nekoliko sati od mesta Ripe kod Burelja), gde su prvo držani u "sigurnim kućama". Vlasnik ove kuće je bio Albanac koji je imao veze sa organizovanim kriminalom članova "dreničke grupe".



HLADNA TIRANA

TIM Dika Martija imao je dosta hladan prijem u Tirani.

- Albanske vlasti su nam odgovorile da nemaju nikakav razlog da izvrše istragu, da nisu bili u ratu i da njihova teritorija nema ničeg s tom stvari. Nadam se da je sada dokazano da to nije tako - poručio je izvestilac.

Dik Marti je između ostalog naglasio i da zbog nepredusretljivosti Tirane, njegov saradnik nije mogao da poseti "žutu kuću".



EULEKS

Specijalni izvestilac SE smatra da bi, s obzirom na nenadležnost Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, istragu, na osnovu njegovih nalaza, sada trebalo da izvrše kosovske vlasti i Euleks. Švajcarski poslanik je, međutim, poručio da Euleks ima ozbiljan problem s funkcionisanjem i da će to teško moći da uradi.

*************************************

ZLOČINCE PRED SUD PRAVDE



Nekadašnji glavni haški tužilac Karla del Ponte pozdravila izveštaj o zločinima na KiM




BUENOS AJRES (Tanjug) - Bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte pozdravila je izveštaj SE, i u ekskluzivnom intervjuu za internet-portal "Svisinfo" pozvala međunarodnu zajednicu da podrži Euleks u sprovođenju detaljne istrage. Ona je naglasila da, sa pomešanim osećanjima brige i zadovoljstva, gleda na mogućnost da odgovorni za užasne zločine uskoro budu privedeni pravdi.

Del Ponteova, koja je sada švajcarski ambasador u Argentini, objavila je 2008. godine knjigu "Lov" u kojoj je iznela dokaze o trgovini organima 300 ubijenih Srba po završetku rata na KiM 1999. godine. U njenoj knjizi se navode izjave svedoka da su organi uzeti od 300 Srba, koji su sa Kosova odvedeni u severnu Albaniju.

Bivša glavna tužiteljka Tribunala kaže da je bila "šokirana i duboko uznemirena" tim otkrićima. Prema njenim rečima, podaci iz njene knjige zasnovani su na "uverljivim i proverljivim fizičkim dokazima" do kojih su istražitelji Tribunala i Unmika došli tokom misije u Albaniji i u prisustvu državnog tužioca te zemlje.

- Tribunal nije mogao da sprovede kriminalističku istragu, jer u tom predmetu nije imao jurisdikciju. Ali Unmik i lokalne vlasti na Kosovu i u Albaniji su imali takva ovlašćenja - istakla je Karla del Ponte.

Ona je rekla da joj je drago što je Savet Evrope preuzeo tu istragu, za koju je rekla da je "jedina uverljiva koju je ikada pokrenulo neko nadležno telo, bilo lokalno, bilo međunarodno".

- Ni kosovske vlasti, ni vlada i pravosuđe Albanije nisu sproveli nikakvu istragu povodom tvrdnji iz moje knjige, a sada odbacuju i ove ozbiljne optužbe iz izveštaja Saveta Evrope - ukazala je Del Ponteova.

Wednesday, December 15, 2010

Тачијева поља смрти




У делу извештају Дика Мартија насловљеном са "Притворске јединице и нехумани третман заробљеника", говори се о постојању шест локација у Албанији - попришта стравичних злочина - које су биле под контролом високих команданата ОВК.



Током истраге, идентификовно је најмање шест притворских јединица на територији Републике Албаније, који се простиру на подручју од места Цахан, у подножју планине Паштрик, на албанској граници, до обале Драча, на којима су илегално држани затвореници којима су, после бруталних егзекуција, вађени органи.

Виши регионални команданти ОВК су, у својим зонама контроле (мисли се на Албанију, а не на Косово!) сами били закон, наводи се у Мартијевом извештају.

Недостатак примене закона био је одраз неуспеха албанске полиције и обавештајних служби да се дисциплинују мафијашке банде и казне поједине јединице ОВК које су биле стациониране у северној и централној Албанији у време сукоба.

Локације објеката у којима су држани затвореници, о којима имамо сведочења непосредних извора, потврђују доказе прикупљене новинарским истраживањима и радом истражитеља и тужилаца Еулекса, су: Цахан, Кукеш, Бицај, Бурел, Рипе, Драч и вероватно најважнија локација, за сврху нашег мандата, Фуше Крује.


Бројне су индикације које потврђују да је и после оружаних сукоба (на Косову - прим ред.) било случајева узимања органа од заробљеника у једној приватној болници близу места Фуше Крује у Алабнији, пише у уводним напоменама Мартијевог извештаја

Имали смо прилику да посетимо две локације притворских једнинца у Албанији, у циљу истраге, иако у објекте нисмо улазили. Поред тога, везано за преостале четири локације тих објеката за чије постојање знамо, чули смо сведочења из прве руке особа које су лично посетиле један или више таквих објеката, како за време док их је активно користила ОВК, тако и касније.

Притворске јединице су функционисале као део добро организоване, координиране и удружене мреже противзаконотих активности, коју су контролисали и надглеали поједини старији команданти ОВК .

Заједнички именилац за све те објекте на територији Албаније јесте да су у њима затварани цивили, од стране припадника и помагача ОВК.

Без обзира на све, било је приличних разлика у преиодима коришћења и наменама за које су објекти коришћени.
Уочљиво је да је свака од протворских једнинца имала свој тачно одређени "оперативни профил", што се одниоси на: однос према заробљеницима и радње спровођене над њима како би се операције спроводиле у различито време, карактер и састав група заробљеника који су држане тамо, начин њиховог транспорта до објеката, и судбине које их очекују по окончању заточеништва, пише у Мартиевом извештају.

Извештај Дика Мартија, настао после двогодишње истраге, означава Хашима Тачја као шефа мафијашке мреже која се доводи у везу са убијањем заточених Срба и Албанаца, због трговине органима.

Особе блиске Тачију оптужене су да су, после рата, тајно одводиле затворенике преко албанске границе, где је, како се наводи, неколико Срба убијено због бубрега, који су продавани на црном тржишту.

У извештају се сугерише да Тачијеве везе са криминалом трају више од десет година, као и да су његови најближи сарадници из тзв. Дреничке групе, касније постали доминантна фракција у Ослободилачкој војсци Косова.

Дик Марти је навео да међународне власти на Косову, у то време реч је о УНМИК-у, нису сматрале да је неопходно да детаљно испитају околности под којима су се ти злочини догодили, или су то чиниле нестручно и површно.




http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/134/%D0%A5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0/810924/%D0%A2%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8.html

Tuesday, December 14, 2010

Kosovo physicians accused of illegal organs removal racket


Kosovo physicians accused of illegal organs removal racket
Medicus clinic linked in Council of Europe report to alleged Kosovo Liberation Army organ harvesting atrocities

guardian.co.uk, Tuesday 14 December 2010 15.17 GMT


Turkish doctor Yusuf Sonmez, one of seven accused in Pristina of involvement in an illegal organs racket.




The story of how Kosovo hosted an illegal market in human organs began to unfold today in a district court in the capital, Pristina. As armed special forces stood outside, the court heard how desperate Russians, Moldovans, Kazakhs and Turks were lured into the capital "with the false promise of payments" for their kidneys.

EU prosecutor Jonathan Ratel told the court the organs had been illegally removed from victims and transplanted into wealthy recipients in the clinic, known as Medicus. Those who paid up to €90,000 (£76,400) for the black-market kidneys included patients from Canada, Germany, Poland and Israel, Ratel said.

Huddled in the centre of the room, in overcoats, were seven defendants alleged to have played some role in the racket. Among them were some of Kosovo's most respected physicians, including a former permanent secretary of health who is accused of abusing office to grant Medicus a false licence, and Dr Lutfi Dervishi, a urologist at the university hospital alleged to have set up the operation.

Two of their co-accused are fugitives wanted by Interpol: Moshe Harel, an Israeli said to have matched donors with recipients, and Yusuf Sonmez, perhaps the world's most renowned organ trafficker.

The story would be shocking enough if it ended there. But what the court did not hear is that the Medicus clinic has been linked in a Council of Europe report to a wider network of Albanian organised criminals. They are said to have had close links to senior officials in Kosovo's government, including the prime minister, Hashim Thaçi. Their supposed links to the underground organ market allegedly go back more than a decade when, in its most gruesome incarnation, the operation is said to have involved removing kidneys from murder victims. The allegations are contained in an official report into Kosovo's organ trade produced by the human rights rapporteur Dick Marty and obtained by the Guardian.

The Swiss senator conducted a two-year inquiry into organised crime in Kosovo after the Council of Europe mandated him to investigate claims of organ harvesting bythe Kosovo Liberation Army (KLA) after the war with Serbia ended in 1999.

The claims initially surfaced two years ago, when the former chief war crimes prosecutor at The Hague, Carla Del Ponte, said she had been prevented from properly investigating alleged atrocities committed by the KLA. Marty's report suggests the KLA held Serbs and other captives in secret detention centres in Albania for almost a year after the war ended. A small number of prisoners, the report suggests, were transferred to a makeshift clinic just north of the capital Tirana, where they were shot in the head before their kidneys were removed.

The Albanian connection

The criminal trail is said to begin across the southern border, in the lawless mountains of northern Albania.
Serbia has long complained of atrocities committed by the KLA after July 1999, when Nato-led air strikes forced Slobodan Milosevic's troops to retreat from the province. Marty finds evidence for those concerns, stating that Kosovo's guerrilla army formed "a formidable power base in the organised criminal enterprises" in Kosovo and Albania. A group known as Drenica, led by Thaçi, became the KLA's dominant faction and senior KLA figures from the group hold senior positions in Kosovo's government today.

In 1999, Thaçi was identified as the most dangerous of the KLA's "criminal bosses" by intelligence reports, according to Marty. Thaçi's KLA group is also said to be the main organisation responsible for smuggling prisoners across the porous border. They were held in a network of detention facilities converted from warehouses, farm buildings and a disused factory. The report, , which states that it is not a criminal investigation and is unable to pronounce judgments of guilt or innocence, focuses on a key figure said to have played a central role in the organ operation. A KLA medical commander based in Albania, Shaip Muja remains a close confidante of Thaçi's, and is currently a political adviser in the office of the prime minister, with responsibility for health. "We have uncovered numerous convergent indications of Muja's central role [in] international networks, comprising human traffickers, brokers of illicit surgical procedures, and other perpetrators of organised crime," the report states.

Marty estimates that 40 captives survived being held prisoner in Albania, and are alive today. Others are thought to have been killed, including "scores" who he says were taken across the border after the war ended.

Among the makeshift prisons where captives were held, Marty identifies the famed Yellow House, near the town of Burrel. When the Guardian visited the property two years ago, the owners – the Katuci family – became hostile and denied wrongdoing. While the report concludes the Katuci family home was not the site of organ harvesting, it states that captive Serbs were taken there after the Katucis moved out and the KLA took over the property. The Yellow House and other ad hoc jails function as way stations in which KLA operatives selected candidates for organ removal, Marty says.

After medical checks and blood tests, he says a "handful" were moved to a farmhouse in Fushë-Krujë, a town north of the Albanian capital, Tirana. According to the report, some of these prisoners became aware of the fate that awaited them, and are said to have pleaded not to be "chopped into pieces". The report adds: "The testimonies on which we based our findings spoke credibly and consistently of a methodology by which all of the captives were killed, usually by a gunshot to the head, before being operated on to remove one or more of their organs."

The Guardian has established that organs are believed to have been shipped to Istanbul, in a criminal racket operated by Yusuf Sonmez, the same Turkish doctor wanted by Interpol for his alleged involvement in the Medicus clinic.

Pristina airport

An incident at Pristina airport finally led police down a dirt track to Medicus, a nondescript building around six miles away.

When a 23-year-old Turkish man, Yilman Altun, fainted in front of customs officials in November 2008 while he waited for his flight to Istanbul officials lifted his shirt and discovered a fresh scar on his abdomen. The next day, Kosovo police raided Medicus and discovered a 74-year-old Israeli, Bezalel Shafran, who, according to the indictment read out in court today, revealed he had paid €90,000 for a stolen kidney. Both "donor" and recipient identified Sonmez as having been involved in the surgical procedure. That discovery triggered the investigation that led to the start of legal proceedings in Pristina today . After the confirmation hearing, Judge Hugo Pardal will consider whether there is sufficient evidence to proceed to trial. Ratel told the court police had uncovered detailed evidence of organ transplants at the clinic, including records of wire transfers for payments and blood tests taken before the procedures. He estimated there were 20-30 victims in the first eight months of 2008 alone, all tricked into believing they would be paid for their organs by middle men in Istanbul.

All defendants in the Medicus case pleaded not guilty.

Regardless of the outcome of the case, it will be the alleged link between Medicus and KLA organ harvesting that will receive most attention when Marty's report is presented for adoption by an 83-member committee of the Council of Europe in Paris on Thursday . The connection is made explicit in Marty's findings, which refer to "credible, convergent indications" that the removal of organs from prisoners in Albania a decade ago is "closely related to the contemporary case of the Medicus clinic". In making the link, Marty refers to prominent "Kosovan Albanian and international figures" who figure as "co-conspirators" in both organ rackets. Their names have been omitted from the report "out of respect" to the Kosovo judicial process.

However, senior Kosovo government sources have told the Guardian those figures are almost certainly Shaip Muja and Yusuf Sonmez. They are the two names mentioned independently by a Washington-based intelligence source who has monitored criminal networks involving KLA figures since 1999. The source described the pair as "the common thread" tying Medicus to KLA activities in 1999 and 2000.

"It is Muja who got into business with Yusuf Sonmez on his trips to Turkey around the time of the Kosovo war, which resulted in kidneys being secreted out of Albania to Istanbul," the source said. "It's no coincidence that he also played a role in the creation of Medicus, less than a decade later."

The source added: "In many respects the two are similar operations. In both cases, you've got illegal outfits linking senior players among the Kosovar Albanians trading in the organs of innocent victims, playing into an international racket to profit from the surgeries of Sonmez."

guardian.co.uk © Guardian News and Media Limited 2010

Kosovo PM is head of human organ and arms ring, Council of Europe reports


Two-year inquiry accuses Albanian 'mafia-like' crime network of killing Serb prisoners for their kidneys




Kosovo's prime minister is the head of a "mafia-like" Albanian group responsible for smuggling weapons, drugs and human organs through eastern Europe, according to a Council of Europe inquiry report on organised crime.

Hashim Thaçi is identified as "the boss" of a network that began operating criminal rackets in the run-up to the 1999 Kosovo war, and has held powerful sway over the country's government since.

The report of the two-year inquiry, which cites FBI and other intelligence sources, has been obtained by the Guardian. It names Thaçi as having over the last decade exerted "violent control" over the heroin trade.

Figures from Thaçi's inner circle are accused of secretly taking captives across the border into Albania after the war, where a few Serbs are said to have been murdered for their kidneys, which were sold on the black market.

Legal proceedings began in a Pristina district court today into a case of alleged organ trafficking discovered by police in 2008. That case – in which organs are said to have been taken from impoverished victims at a clinic known as Medicus – is said by the report to be linked to Kosovo Liberation Army (KLA) organ harvesting in 2000.

It comes at a crucial period for Kosovo, which on Sunday held its first elections since declaring independence from Serbia in 2008. Thaçi claimed victory in the election and has been seeking to form a coalition with opposition parties.

Dick Marty, the human rights investigator behind the inquiry, will present his report to European diplomats from all 47 member states at a meeting in Paris on Thursday.

His report suggests Thaçi's links with organised crime date back more than a decade, when those loyal to his Drenica Group became the dominant faction within the KLA.

It says the group's supremacy over splinter groups in the guerrilla movement enabled them, from 1998, to seize control of "most of the illicit criminal enterprises" in which Kosovans were involved south of the border, in Albania.

During the Kosovo conflict, Slobodan Milošević's troops responded to attacks by the KLA by orchestrating a horrific campaign of ethnic cleansing against ethnic Albanians in the territory. As many as 10,000 are estimated to have died at the hands of Serbian troops.

While deploring Serb atrocities, Marty said the international community chose to ignore suspected war crimes by the KLA, "placing a premium instead on achieving some degree of short-term stability".

He concludes that during the Kosovo war and for almost a year after, Thaçi's forces meted out revenge against Serbs, Roma and ethnic-Albanians accused of "collaborating" with the enemy.

Thaçi and four other members of the Drenica Group are named in the report as having carried out "assassinations, detentions, beatings and interrogations". This same hardline KLA faction has held considerable power in Kosovo's government over the last decade, with the support of western powers keen to ensure stability in the fledgling state.

The report paints a picture in which ex-KLA commanders have played a crucial role in the region's criminal activity over the last decade.

It says: "In confidential reports spanning more than a decade, agencies dedicated to combating drug smuggling in at least five countries have named Hashim Thaçi and other members of his Drenica Group as having exerted violent control over the trade in heroin and other narcotics."

Marty adds: "Thaçi and these other Drenica Group members are consistently named as "key players" in intelligence reports on Kosovo's mafia-like structures of organised crime. I have examined these diverse, voluminous reports with consternation and a sense of moral outrage."

His inquiry was commissioned after the former chief prosecutor for war crimes at The Hague, Carla Del Ponte, said she had been prevented from investigating senior KLA officials.

Her most shocking claim, which she said required further investigation, was that the KLA smuggled captive Serbs across the border into Albania, where their organs were harvested.

The report, which states that it is not a criminal investigation and unable to pronounce judgments of guilt or innocence, gives some credence to Del Ponte's claims. It finds the KLA did hold mostly Serb captives in a secret network of six detention facilities in northern Albania.

Thaçi's Drenica Group "bear the greatest responsibility" for the ad-hoc prisons and the fate of those held in them.

They include a "handful" of prisoners said to have been transferred to a makeshift prison just north of Tirana, where they were killed for their kidneys.

The report states: "As and when the transplant surgeons were confirmed to be in position and ready to operate, the captives were brought out of the 'safe house' individually, summarily executed by a KLA gunman, and their corpses transported swiftly to the operating clinic.''

The same Kosovan and foreign individuals involved in the macabre killings are linked to the Medicus case, the report finds.

Marty is critical of the western powers which have provided a supervisory role in Kosovo's emergence as a state for failing to hold senior figures, including Thaçi, to account. It criticises "faltering political will on the part of the international community to effectively prosecute the former leaders of the KLA."

It concludes: "The signs of collusion between the criminal class and the highest political and institutional office holders are too numerous and too serious to be ignored.

"It is a fundamental right of Kosovo's citizens to know the truth, the whole truth, and also an indispensable condition for reconciliation between the communities and the country's prosperous future."

"If as expected the report is formally adopted by the committee this week, the findings will go before the parliamentary assembly next year.

guardian.co.uk © Guardian News and Media Limited 2010


http://www.guardian.co.uk/world/2010/dec/14/kosovo-prime-minister-llike-mafia-boss

"Izgradnja" multietnickog drustva u BiH: u noci izmedju 11 i 12 decembra oskrnavljena i ostecena srpska crkva u Ilijasu kod Sarajeva.


Оскрнављен храм Светог Илије у Илијашу
13. децембар 2010 - 11:29


Непознати починиоци провалили су у ноћи између 11. и 12. децембра у храм
Светог пророка Илије у Илијашу и том приликом оскрнавили храм и црквене
сасуде.
Парох илијашки Предраг Масал рекао је да је провала извршена кроз западни
улаз у храм, проликом чега су оштећене решетке и дрвена врата. „У самом храму
су испретуране све ствари, разбацане иконе и прекривачи, у олтару су
оскрнављени свети сасуди, антиминс и јеванђеље, а свештене одежде разбацане" -
истакао је Масал. Према његовим ријечима, ово нечасно дјело открио је тутор
храма Љубо Цигановић, а свједоци скрнављења били су и вјерници који су у храм
дошли на молитву. Цигановић је обавјетио полицију, која је обавила увиђај.
Храм Светог пророка Илије у Илијашу није био мета вандала у последњих шест
година, али јесте црквена сала која је обијена прије двије године, а били су и
скинути бакрени олуци.
Извор: Митрополија дабробосанска

Friday, December 10, 2010

Hrvatski mediji: Sanader uhapšen!


10. decembar 2010. u 11.07


Hrvatski i slovenački mediji javljaju da je bivši hrvatski premijer Ivo Sanader uhapšen u austrijskom gradu Salcburgu danas nešto pre 16 časova!

Sanader je, kako su javili Index.hr i Jutarnji list, uhapšen u 15:50 sati.

Bivši hrvatski premijer preko advokata poručio je javnosti da će se za tri četiri dana vratiti u Hrvatsku „ako ga eventualno neko traži”.

Na Internet stranici hrvatskog MUP-a objavljena je poternica za odbeglim bivšim premijerom Ivom Sanaderom. Na poternici se navodi da je počinio krivično delo zločinačkog udruživanja i zloupotrebe položaja i vlasti.

Saborski poslanik iz Hrvatske demokratske zajednice Jerko Rošin izjavio je da se čuo s Ivom Sanaderom koji mu je rekao da se do kraja dana vraća u Hrvatsku.

Rošin, inače bliski Sanaderov prijatelj, rekao je novinarima u Zagrebu da ne zna gde se Sanader trenutno nalazi, ali da je bivši premijer rekao da će prekinuti službeni put.

„Vraća se u Hrvatsku jer želi dokazati da nije pobegao i da ne beži od zakona”, dodao je Rošin.

Saborski poslanik je naveo da je Sanader u razgovoru zvučao razočarano, ali staloženo.

Gotovo istovremeno sa objavljivanjem poternice, operativci Ureda za suzbijanje organizovanig kriminala (USKOK) ušli su u kuću bivšeg premijera u Zagrebu i obavljaju pretres.

Hrvatski mediji pomno prate šta se događa oko kuće odbeglog Sanadera i navode da je istražitelje na vratima dočekala Mirjana Sanader, supruga bivšeg premijera.

Istražni sudija Županijskog suda u Zagrebu odredio je sinoć jednomesečni pritvor Sanaderu.

Sanader se kasno sinoć javio svom advokatu Mati Matiću SMS porukom i poručio da je na službenom putu i da se vraća u Zagreb za tri do četiri dana.

Prethodno je Sabor, na zahtev Tužilaštva ukinulo poslanički imunitet bivšem premijeru, ali on ipak uspeo da pređe granicu sa Slovenijom jer zahtev za njegovo hapšenje još uvek nije bio na snazi.

Još uvek nema zvaničnih informacija o tome gde se bivši premijer trenutno nalazi. U hrvatskim medijima neprestano kruže oprečne informacije o tome gde je odbegli Sanader.

Spekuliše se da je iz Ljubljane odleteo za London, a potom u Sjedinjene Američke Države, mada se pominje i to da se nalazi u Austriji jer, navodno ima austrijsko državljanstvo.

Iako se u javnosti pokrenula oštra polemika na relaciji predsednik - premijerka, o tome ko je odgovoran što je Sanader za dlaku umakao poternici, policija je saopštila da prilikom prelaska državne granice, nije imala nikakav pravni osnov da bivšeg premijera spreči da izađe iz zemlje, jer ga je u tom trenutku još uvek štitio imunitet.

Predsednik Ivo Josipović, juče je zatražio ostavku ministra unutrašnjih poslova. (agencije)

Thursday, December 9, 2010

Tadić tražio smenu Vuka Jeremića!




Predsednik Srbije tražio od premijera da hitno smeni šefa diplomatije jer ga nije konsultovao oko bojkota Nobelove nagrade. Saradnici ga ubedili da bi u ovom trenutku smena ministra spoljnih poslova bila mnogo veća šteta nego korist.

Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je u sredu smenu ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, saznaje Press u vrhu vlasti. Besan što ga Jeremić nije obavestio da će Srbija bojkotovati dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Lijuu Sjaobou, Tadić je od premijera Cvetkovića tražio da odmah smeni šefa diplomatije. - Predsednik Tadić je bukvalno poludeo kada je čuo da je Jeremić sam odlučio da bojkotuje Nobela. Pozvao je premijera Cvetkovića i zatražio od njega da odmah smeni Vuka, jer je ovakvom odlukom ugrozio evropske integracije koje su nacionalni prioritet broj jedan - prenosi sagovornik Pressa.
Đelić nije imao pojma
Prema rečima našeg izvora, niko u vrhu vlasti nije znao da će Jeremić doneti odluku o "bojkotovanju Nobela":
- Oko te odluke da se ne ide na dodelu Nobelove nagrade Jeremić se nije konsultovao ni sa kim. Ni sa Vladom, ni sa predsednikom. Čak ni Božidar Đelić nije znao da je Jeremić ovu odluku doneo na svoju ruku, pa je dao izjavu da je odluka da se bojkotuje Nobel u skladu sa državnom politikom Srbije. Nastao je čitav haos zbog jedne nesmotrene odluke... - prenosi izvor Pressa.
Naš sagovornik objašnjava da je predsednik Tadić odustao od smene Jeremića tek nakon što je posle višečasovnog ubeđivanja sa savetnicima i najbližim saradnicima procenjeno da bi to nanelo još veću štetu Srbiji.
- Da je bilo pameti, Vuk je na dodelu Nobela mogao umesto ambasadora da pošalje niže sekretare i tako reši i problem odnosa prema Kini i odnosa prema EU. Ovako smo pretrpeli ogromnu štetu... - tvrdi izvor Pressa.
Predsednik Tadić juče nije hteo da komentariše naša saznanja. Odgovarajući na pitanja novinara Pressa kako komentariše odluku da Srbija ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade kineskom disidentu, predsednik je juče rekao da je "ministar spoljnih poslova u svojoj nadležnosti i u skladu sa zakonom doneo svoju odluku".

Neki od sukoba Tadića i Jeremića
Rezolucija Srbije
Početkom septembra Boris Tadić sa Ketrin Ešton preinačio tekst rezolucije Srbije o odluci MSP, iza koje je stajao Vuk Jeremić.
Ne pita šefa stranke
Vuk Jeremić se kandidovao za potpredsednika DS-a bez podrške Borisa Tadića i većine stranke.
Biramo Kosovo, a ne EU
Vuk Jeremić 3. marta: Greši onaj ko misli da bi, ukoliko bi bila primorana da bira između EU i Kosova, Srbija izabrala EU
Nema odustajanja od EU
Boris Tadić 6. marta: Srbija neće dočekati pozitivno uslov koji bi se pred nju postavio da bira između EU i Kosova. Nikad nećemo odustati od članstva u EU
- Vlada Srbije, kako sam obavešten od premijera Cvetkovića, nije raspravljala o tom pitanju... Hajde da pustimo da institucije rade svoj posao. Ja ću se oglasiti kada se čitav taj proces završi. Ne bih hteo da se umešam u njihov posao pre vremena. Ionako me stalno optužuju da to radim, pa i kad ne radim... - kazao je Tadić posle skupa povodom Dana borbe protiv korupcije. On je dodao da kao predsednik Srbije poštuje svaku članicu UN i da ne želi da komentariše to što se Srbija uz zemlje kao što su Severna Koreja i Iran uzdržala od dolaska na ceremoniju uručenja Nobelove nagrade.
- Što se tiče mojih ličnih osećanja, ovim povodom najbolje bi bilo da ja o tome ne govorim. Moje odrastanje je disidentsko. I moj otac je bio oglašen državnim neprijateljem 60-ih godina, kada sam ja imao 10 godina - zaključio je predsednik Tadić.
S druge strane Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić izjavio je da neće biti revidirana odluka o tome da Srbija ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir.
- Takvu odluku ne bismo donosili da nismo bili sigurni u njenu opravdanost. Takve odluke po Zakonu o spoljnoj politici ne donose se u okviru Vlade Srbije i to nije posao Vlade - rekao je Jeremić na niškom Filozofskom fakultetu.
Na pitanje da prokomentariše stav predsednika Borisa Tadića o tome, Jeremić je rekao da ne bi bilo primereno da ma koji ministar komentariše izjave predsednika.
Cvetković: Taktički potez
A premijer Mirko Cvetković rekao je u Birselu da je odluka o bojkotu dodele Nobelove nagrade za mir "taktički potez za dostizanje evropske integracije"?! On je u Briselu objasnio da "možda tako ne izgleda, ali takva odluka ne predstavlja skretanje Srbije s puta ka uključivanju u EU".
S druge strane, Evropski komesar za proširenje Štefan File posle sastanka sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem ponovio je da EU žali zbog takve odluke Srbije, od koje se očekivalo da koordiniše svoj stav sa spoljnom politikom Unije.
B. BOJIĆ - N. Kocić

WikiLeaks cables: Kosovo sliding towards partition, Washington told

The US fears that Europe will cave in to Serb pressure for Kosovo to be partitioned in a move which diplomats warn could trigger ethnic violence.



US embassy cables released by WikiLeaks show that senior Serbian officials have privately told Washington and the EU that the government of Kosovo will never gain full control of the contested territory – and indirectly pushed for partition.

Senior US officials are fiercely opposed to what they see as Serbian president Boris Tadić's concerted and patient campaign to partition Kosovo, which, if successful, would defeat a decade of American foreign policy. The officials condemn European "vacillation and weakness" on the contest.

Eleven years after Nato went to war in the Balkans to bomb Serbian forces out of Kosovo, and almost three years after Kosovo declared its independence as a majority ethnic Albanian state, Serbian intransigence and its daily efforts to entrench control over the northern part of Kosovo risk reigniting the ethnic conflict, the US embassy has warned Washington.

"Failure to act soon means losing northern Kosovo and will reopen the Pandora's box of ethnic conflict that defined the 1990s," the then US ambassador to Kosovo, Christopher Dell, wrote this year. "The time is right to end the years of drift on the north and to alter the dynamic of a hardening partition between the north and the rest of Kosovo … The current situation is untenable and deteriorating. The aim is to stop the rot."

Kosovo goes to the polls this weekend in a keenly awaited general election that represents a further milestone in its attempt to become a fully fledged independent state.

Partition has been a strong campaign issue, with analysts and diplomats anxious to see how many Kosovo Serbs vote.

Senior officials in Belgrade warned the Americans and the Europeans that any attempt to impose integration in northern Kosovo around the Serbian nationalist stronghold town of Mitrovica would require Nato military force and destabilise the region.

Jovan Ratković, Tadić's foreign policy adviser and the key official handling negotiations over Kosovo with western diplomats, told the new US ambassador in Belgrade that the Serbs of northern Kosovo would never accept government by Albanians.

"These people have never lived with Albanians, have never felt themselves part of Kosovo and won't accept rule by Pristina," Ratković told the US ambassador, Mary Warlick, in February this year. "Belgrade is not trying to change the reality on the ground for Kosovar Albanians, but changing the reality for Kosovo Serbs would also be destabilising."

Ratković added that the US and the EU were considering "military intervention" to forcibly incorporate northern Kosovo.

A month earlier Ratković laid out a scenario tantamount to partition to Robert Cooper, Britain's EU troubleshooter on the Balkans and Iran, and policy adviser to Catherine Ashton, the EU foreign policy chief.

"Ratković more explicitly told Cooper that while Belgrade would need to accept that it would not govern Kosovo again, Kosovo would have to come to the realisation that it would not effectively be able to extend its governance north of the Ibar river" at Mitrovica, reports another cable.

While Serbia publicly and constantly affirms that it will never accept or recognise an independent Kosovo, which it views as sacred historical Serbian territory, the cables reveal Belgrade's acknowledgment that Albanian-controlled Kosovo is lost and that Tadić's ambitions of joining the EU will suffer if he continues a hard line on the territory.

"Tadić reportedly told Cooper that he recognised that there needed to be a degree of clarity and finality to any outcome, cognisant that the EU would be unwilling to accept another 'Cyprus-like' state as a member."

Until 2008, Serbia was ruled by nationalists under prime minister Vojislav Koštunica, who cemented control of northern Kosovo and vowed no surrender. Hopes have been high in the west that under Tadić's pro-western democrats a settlement could be reached. Under EU prodding in September, Tadić dropped a UN campaign aimed at invalidating Kosovo's independence and reopening negotiations on its status, and agreed to EU-mediated talks with the Kosovo government.

But Washington has been told by its embassy that the Tadić government, while better dressed and better-behaved, may be pursuing the same policies as its hardline predecessor.

"Though the pro-western government of Tadić is an improvement on its predecessor in many ways, the general parameters of Serbia's Kosovo policy remain unchanged," the US embassy in Pristina advised the US vice-president, Joe Biden, ahead of a visit to Kosovo last year.

"The north has become a proxy battleground for two differing visions of the region's future: for Serbs and for Belgrade (notably for President Tadić himself) it represents that part of Kosovo most likely to be retained by Serbia in a partition scenario as a precursor to Serbia's accession into the EU, while for ethnic Albanians in Kosovo retention of the north remains the symbolic key to proving Kosovo's legitimate sovereignty."

This year the Americans reported Tadić's policy on northern Kosovo had become "increasingly aggressive". "An impending frozen conflict in northern Kosovo remains the greatest threat to a safe and secure environment in Kosovo in the near and medium terms."

The region was a "home base for illegal Serbian parallel structures and a region rife with smuggling and organised crime. Kosovo institutions have exercised little control there since 1999. The result has been a zone where customs collection is essentially on an 'honour system', courts don't function, international police all but fear to tread, and the only municipal governments are those elected by Serbia."

The cable says this represents "the very real threat of the partition of Kosovo – a reversal of 10 years of US government policy".

The prediction is bleak. "We can expect regular ethnic confrontations – with attendant casualties, including among international peacekeepers."

There are about 8,500 Nato peacekeepers in Kosovo, down from 15,000 last year, while the EU last year launched its biggest ever foreign operation, a rule of law mission with 2,500 troops.

American officials in Belgrade and Pristina repeatedly question European resolve and staying power on preserving Kosovo's territorial integrity and resisting Serbian pressure, while crediting Belgrade with using effective scare tactics on the Europeans.

The Europeans, observed Tina Kaidanow, the US ambassador in Pristina last year, "seem to have abandoned any attempt at real leadership to push for concessions. We can already sense a strong degree of 'Kosovo fatigue' among our European counterparts which, coupled with the palpable sense here in the region that Europe has given up on further expansion, could prove a bad combination". Under the Kosovo independence terms drafted by the international envoy, Martti Ahtisaari, it is to be decentralised to ensure ethnic Serbs run their own local government.

But the EU's Cooper told Philip Gordon, the US assistant secretary of state for Europe, in Stockholm last year that "decentralisation in Kosovo will not succeed".

"Belgrade has shrewdly judged that raising the spectre of confrontation rattles our EU partners and is an effective tactic for derailing the strategy" for reintegrating northern Kosovo, Dell said in January. "Brussels bureaucrats have long been anxious about taking any difficult decision on the north."

His predecessor, Kaidanow, gave the ambitious European mission in Kosovo a mixed review last year. "If it is to succeed, it needs to make progress on the critical issues of the north, but that progress will only come if Brussels applies equal pressure on Belgrade and Pristina, rather than acceding to Belgrade's political demands and alienating their Kosovo counterparts. Thus far the jury is still out on whether the EU will show the necessary degree of political leadership.

"The intensified problems we predict as a consequence of Belgrade's intransigence – especially those surrounding Kosovo's north, where Serb extremists have shown their readiness for continued confrontation – could easily lead some queasy Europeans to back away from their commitments over time and settle for a partition-like outcome."

guardian.co.uk © Guardian News and Media Limited 2010

Thursday, December 2, 2010

Vanredno stanje u Ljuboviji i Loznici


02. decembar 2010. u 08.48
Više od 140 ljudi do sada je evakuisano sa područja ugroženih poplavama zbog porasta vodostaja reka u slivu Drine, kao i vodostaja Lima, koji je u stalnom porastu.



Specijalistički timovi za spasavanje i rad na vodi iz Niša i Beograda su na terenu, a aktivnostima koordiniraju pripadnici Sektora za vanredne situacije.

Uvode se mere redovne sa najavom vanredne odbrane od poplava na rekama Lim i Drina sa pritokama na ulivu, na teritorijama opština Prijepolje, Priboj, Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, Loznica, Bogatić.

Porastom reke Drine u opštini Ljubovija, ugroženo je oko 300 objekata sa oko 1.400 stanovnika, do sada je evakuisano 30 domaćinstava, a voda ugrožava poljoprivredno zemljište, individulana domaćinstva i privredne objekte.

U Ljuboviji opštinski štab je proglasio vanrednu situaciju, a preduzete su mere za zabranu korišćena vode za piće, pošto je ugroženo izvorište „Grabovica”.

Voda i dalje nadolazi, a stanovnici su uglavnom smešteni kod rođaka i prijatelja, a obezbeđen je i smeštaj u Soko Gradu, manastirskom kompleksu i u školama.

Voda nije za piće i koristi se isključivo za tehničke potrebe, a iseljena su i vikend naselja Etnoselo i Davidović, gde je isključena struja, a stanovništvo je sinoć obavešteno o pripremi za evakuaciju.

Poplavama su najugroženija naselja Vagan i Kašice, kao i Stara Ljubovija i industrijska zona, a u prekidu je saobraćaj na putu Ljubovija - Rogačica iz pravca Bajine Bašte, i magistralni put Ljubovija - Mali Zvornik, kod mesta Crnča, iz pravca Šapca.

Zbog obilnih padavina došlo je do izlivanja Drine duž čitavog toka u lozničkom kraju i priobalja od Gornje Koviljače do Novog Sela, a pod vodom su i vikend naselja.

Na području Lipničkog Šora, nizvodno od Loznice, ugroženo je tridesetak domaćinstava, za koja je u pripremi organizovano izmeštanje sa tog područja, a nekim stambenim objektima u Jelavu voda takođe preti.

Gradski štab za vanredne situacije u Loznici od juče, neprekidno radi, pošto je precizno utvrdio niz operativnih mera i aktivnosti i odredio konkretna zaduženja za njihovu realizaciju.

Zbog naglo povećanog vodostaja Drine, čiji nivo i dalje raste, gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović je na predlog Gradskog štaba za vanredne situacije danas proglasio vanrednu situaciju u priobalnom pojasu duž čitavog toka te reke u lozničkom kraju.

Tom odlukom je naređena evakuacija svih domaćinstava u pojasu između reke Drine i magistralnog puta M-19 Mali Zvornik-Loznica-Šabac, gde su Gornja Koviljača, Banja Koviljača, Trbušnica, Lozničko Polje, Lipnički Šor, Jelav, Lešnica i Novo Selo.

Vodostaj reke Lim je u stalnom porastu, a u Priboju je kao posledica izlivanja te reke evakuisano 20 građana iz četiri ugrožena objekta.

U ugroženim područjima na aktivnostima spasavanja i evakuacije gde je došlo do plavljenja stambenih objekata - tri kuće u Brodarevu i pet kuća u Zalugu angažovani su pripadnici Sektora - ekipe vatrogasaca-spasilaca, kao i specijalistički tim za spasavanje i rad na vodi iz Niša.

Iz ugroženih objekata evakuisano je 21 lice i smešteni su kod prijatelja i rođaka, a došlo je i do plavljenja puta za Ivanje preko Sarampova.

Kao posledica toga, saobraćaj je otežan i koristi se alternativni put preko Lučice, a zatvoreni su mostovi ka Ivanju, Tocilovu i Đurovski most na Bistrici.

U Polimlju je u prekidu put ka Ivanju, a četiri mosta su zatvorena za saobraćaj. Lim preti da se izlije i na magistralu ka granici sa Crnom Gorom u Strugovima.

Ekipe vatrogasaca spasilaca postavile su oko 500 džakova sa peskom na pragove najugroženijih objekata i na licu mesta se nalazi specijalistički tim Sektora za vanredne situacije.

Kada je reč o očekivanim promenama vodostaja na vodotokovima, na kojima su na snazi mere odbrane od poplava, na Savi su vodostaji u većem porastu do Šapca, a nizvodno u manjem porastu, sa tendencijom daljeg porasta.

Na Zapadnoj, Južnoj i Velikoj Moravi vodostaji su u manjem porastu, a naredna tri dana vodostaji će na ovim rekama biti u manjem i umerenom porastu.

Na reci Kolubari sa pritokama i Jadru vodostaji su u umerenom i većem porastu, a naredna dva dana vodostaji na tim rekama biće u manjem porastu i stagnaciji, dodaje se u saopštenju.

Javno vodoprivredno preduzeće „Beogradvode” saopštilo je trenutno nema opasnosti od izlivanja Save u regionu Šapca, a o svim promenama stanja na beogradskim obalama i preduzetim merama zaštite od plavljenja JVP „Beogradvode” redovno će obaveštavati javnost, dodaje se u saopštenju. (Tanjug, Mondo)

Wednesday, December 1, 2010

Србија укинула визе за држављане Албаније


БЕОГРАД - Влада Србије одлучила је да укине визе за улазак држављана Албаније у Србију, објављено је у новом Службеном гласнику Србије.

У Републику Србију могу да улазе без визе држављани Републике Албаније, носиоци свих важећих путних исправа Републике Албаније, наводи се у одлуци коју је 26. новембра потписао потпредседник владе Ивица Дачић, а ступа на снагу дан након објављивања.

Албанија је у априлу 2010. укинула визе за грађане Србије.

Држављанима Албаније, одлуком Савета министара ЕУ од 8. новембра, укинуте су визе за путовања у земље "шенгенског простора".

Asanž: Klintonova bi trebalo da podnese ostavku



Osnivač „Vikiliksa” Džulijan Asanž rekao je danas za nedeljnik „Tajm” da bi američka državna sekretarka Hilari Klinton trebalo da podnese ostavku ako se pokaže da je američkim diplomatama naređeno da špijuniraju svoje inostrane kolege.


Hilari Klinton „treba da podnese ostavku ako se dokaže da ona stoji iza naređenja datom zvaničnicima u američkoj diplomatiji da špijuniraju u Ujedinjenim nacijama, kršeći međunarodne konvencije koje su SAD potpisale”, rekao je on.

Asanž (39), australijski državljanin, dao je ovu izjavu sa nepoznatog mesta preko telefonskog internet servisa „Skajp”.

Protiv njega je izdat međunarodni nalog za hapšenje sredinom novembra zbog sumnje da je silovao i seksualno napadao dve žene u Švedskoj.

Specijalizovan za otkrivanje tajnih dokumenata „Vikiliks” od nedelje je počeo s objavljivanjem preko 250.000 poruka američkih diplomata, što je izazvalo bes Vašingtona i dovelo više vlada u neprijatnu stuaciju.

Hilari Klinton juče je izjavila da objavljivanje ovih poverljivih dokumenata predstavlja „napad na međunarodnu zajednicu” i osudila taj čin.

Bela kuća: Asanžova izjava o Klintonovoj smešna
Sekretar Bele kuće za štampu Robert Gibs nazvao je smešnom Asanžovu tvrdnju da Klintonova treba da podnese ostavku ako je tražila od američkih diplomata da špijuniraju strane zavničnike.

Gibs je rekao da je Asanžova izjava smešna i apsurdna, da Klintonova nije uradila ništa loše i da se američke diplomate nisu bavile špijunažom.

„Državna sekretarka odlično obavlja posao i predsednik SAD Barak Obama ima veliko poverenje u nju”, izjavio je Gibs za televiziju En-Bi-Si.

Орхан Реџепи: "Прешевска долина не може више остати део државе Србије"


Прешево: Албанци се жалили белгијским дипломатама



Заменик амбасадора Белгије у Београду Стефан Де Вилде и војни аташе те земље Валтер Буисе боравили су у Прешеву где су разговарали са председником општине Рагмијем Мустафом, председником и потпредседником Скупштине општине Скендером Дестанијем и Орханом Реџепијем.

Рагми Мустафа је, после састанка, рекао да је представнике белгијске амбасаде информисао о проблемима Албанца Прешевске долине и посебно нагласио, како је рекао "проблем забране истицања националних симбола" и велику концентрацију припадника жандармерије у том региону".

Орхан Реџепи је рекао да је белгијским дипломатама изнео "необориве доказе да Прешевска долина не може више остати део државе Србије".

У овом сусрету, Скендер Дестани је говорио о формирања Националног савета Албанаца и нефункционисању Координационог тела.


http://www.nspm.rs/hronika/orhan-redzepi-qpresevska-dolina-ne-moze-vise-ostati-deo-drzave-srbijeq.html

Tuesday, November 30, 2010

Izgubljeno blago Mileševe


Историчар уметности Драгиша Милосављевић објавио монографију о средњовековној светињи и њеној „расејаној“ ризници.

Монографија “Изгубљена ризница манастира Милешеве” Драгише Милосављевића, историчара уметности и музеолога из Ужица, објављена у “Службеном гласнику”, говори о успону и трагици ризнице једног од најзначајнијих српских манастира.

Са 150 фотографија, на скоро 350 страна, аутор је објаснио значај Милешеве, коју су хроничари означили као “Велику лавру”, “Краљевску лавру” и “Велики манастир”. У хијерархији српских светилишта, Милешева је заузимала друго место, одмах иза Студенице.

БЕЛИ АНЂЕО - МИЛЕШЕВСКИ



Бели анђео није без разлога постао симбол средњовековне српске уметности - каже Драгиша Милосављевић. - Нисмо ми на право место поставили Белог анђела за кога кажу да је “свет са њим бескрајно лепши”. Учинили су то други. На пример, енглески археолог и новинар сер Артур Еванс, знатно познатији као човек који је открио културе Крита и Микене, први је с краја 19. века уочио лепоту милешевских фресака и Белог анђела. У тексту који је написао 1888. Еванс говори да су милешевске фреске претече Ђота и раних ренесансних мајстора. Почетком трећег миленијума, дакле више од сто година касније, француски византолог Тања Велманс је написала да је ренесанса започела у Милешеви, захваљујући милешевским фрескама и Белом анђелу на Христовом гробу.

-Синтагма “Изгубљена ризница манастира Милешеве” није случајна експресија већ истински изгубљена ризница ове древне светиње - каже Милосављевић. - Већи део књиге посвећен је томе да су највреднији делови милешевске ризнице који су били предмет описа западних хроничара - неповратно изгубљени. У питању су били предмети прворазредне уметничке израде, сребрни и златни реликвијари, сребром оковане иконе као и изванредни рукописни кодекси.

Како наводи наш саговорник, други слој ризничких вредности пренет заједно са избеглим Милешевцима, такође је изгубљен у каснијим усудима, распродаји и насилном претапању на подручјима под хабзбуршком круном с краја 18. века. И последњи сачувани део старе милешевске ризнице и библиотеке са предметима од метала, деловима црквеног веза, књигама, повељама, документима као и светитељским реликвијама расејан је широм хришћанског света без наде за враћањем у матично седиште.

-Дубровачки верници и данас сваког Ускрса благосиљају честицама Часног крста у барокном реликвијару - милешевског порекла. То је потврђено дуплим печатима кардинала Пуљезија из прве деценије 18. века. Звучи парадоксално, али и тачно, да је само један једини предмет из старе милешевске ризнице- позлаћени реликвијар проигумана Лонгина Милешевца - нашао место у новој, формираној пре неколико година.

Поуздано је утврђено, указује Милосављевић, да је Милешева основана у време када је Српска црква од Никејског царства и архиепископије добила аутономију крајем друге деценије 13. века. То је била епохална победа Саве Немањића. Претпоставља се да је основана 1218/1219. године, у време столовања Стефана Првовенчаног. У каснијим родословима и летописима наводи се да је Милешеву основао краљ Владислав, и да је у њу положио мошти Светог Саве пренете из Трнова, у Бугарској. Милосављевић, међутим, тврди да “доступни подаци, пре свега анализа Владисављевих портрета у Милешеви, упућују на то да је манастир основан у време када је био принц и није био претендент на краљевски престо”.

-Готово сви западни путописци, путници и дипломате који су у давним временима посетили Милешеву уочили су велики несклад између спољашњег изгледа манастирске цркве и њене унутрашњости у којој су били предмети прворазредне уметничке израде, раскошни литургијски сасуди, реликвијари са моштима светаца, сребром оковане иконе и рукописни кодекси. Били су то путници са Запада опчињени милешевским драгоценостима, иконама и реликвијарима - вредностима којих више нема, које су столећима нестајале и сасвим изгубљене. Тај огромни губитак дела националне културе српског етноса постаје парадигма и наше модерне судбине.

**РАСПРОДАТА БИБЛИОТЕКА **

Тешко је предвидети да ли ће се део изгубљеног материјала вратити под окриље Милешеве. Можда извесне драгоцености које су расејане у православном свету. На пример, позлаћена чаша са посветом цара Ивана Грозног коју је поклонио Милешеви средином 16. века, или знаменита плаштаница из музеја Српске православне митрополије у Загребу, можда свилени аер из Цетиња. Много књига из милешевске библиотеке је распродато и налази се у библиотекама Санкт Петербурга, Венеције, Берлина, Беча. У овој трговини далеко је предњачио Вук Караџић. Библиотека у Берлину зове се “Вукова збирка рукописних књига”, а милешевско порекло неких рукописа непобитно је потврђено.

Мало се зна да је у најтежим временима Милешева преузимала улогу не само духовног већ и дипломатског седишта, пише Милосављевић, у коме су, најчешће не у светлу архивске грађе, доношене судбоносне одлуке. Захваљујући географском положају, Милешева је вековима вршила улогу посредника. У њој су се стапале и сукобљавале обе половине разједињене Европе, на пољу уметности, религије, економије и политике. Спаљивана је, рушена, пљачкана и поново обнављана. Последња обнова била је 1868. године, после више од једног века без крова и монаха. У току Другог светског рата била је болница али и коњушница у којој су затварани коњи. Али, њен сјај и вредности тиме нису умањене.

-Када су је монаси у Великој сеоби 1690. напуштали, друмови су били закрчени Милешевцима. Били су то дуги каравани са претовареним коњима на којима је ношено све што је могло стати у самаре и недра. Тај пут Милешеваца којим су у сеобама с краја 17. и кроз читав 18. век, трагали за привременим уточиштем, био је својеврсна траса расејаних ризничких вредности. Знатно касније, ти друмови постали су раскрснице за истраживаче, путокази према изгубљеној милешевској ризници.

Били су то друмови ка западу, северу и југу. Према манастирима Тврдошу, Пиви, Гомионици, Савини код Херцег Новог, славонским манастирима Пакри, Лепавини, Ораховици, фрушкогорским светилиштима и на крају до далеке Сент Андреје. У потрази за изгубљеном ризницом морало се тим путевима проћи и у бројне манастире свратити. У многима се налазе милешевске драгоцености давно у нужди депоноване.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:309189-Izgubljeno-blago-Mileseve

Wikileaks Show Medvedev Lobbied Against Kosovo Recognition


US diplomatic cables released by the whistleblowers' Web site WikiLeaks show that Russian President Dimitry Medvedev, Serbia’s staunch ally, has played a role in slowing down the recognition of Kosovo by Arab states.
Besar Likmeta Tirana
In a cable sent by the US embassy in Doha on December 21, 2009, Qatar’s Assistant Minister of Foreign Affairs Mohamad Al-Rumaihi tells US Ambassador Joseph E. LeBaron that despite their sympathies, they had been asked to by Medvedev to wait before recognising Kosovo.

“The Russian President, however, has asked Qatar to "go slow" in announcing recognition,” the cable says. “Out of sensitivity to Russian concerns, Al-Rumaihi said, Qatar has done so,” it adds.

At present, Qatar has not recognised Kosovo.

Kosovo, which pronounced independence in 2008, has been recognised by 72 out of 192 UN member states, including the US and most EU member states.

Kosovo was a part of Serbia until the 1999 NATO bombing, which aimed to stop the ethnic cleansing campaign carried out by the forces of former Serb strongman Slobodan Milosevic.

After NATO's intervention the same year, the territory came under the interim administration of the United Nations Mission in Kosovo, under UN Security Council Resolution 1244.

The UN mission has now largely been replaced by a European rule of law mission.

Serbia, which vehemently opposes the secession of its former province, asked the International Court of Justice, ICJ, to give an advisory opinion on the legality of the declaration of independence, and has undertaken a major diplomatic effort in an attempt to prevent states recognising Kosovo.

The Hague-based court's advisory opinion on July 22, stating Kosovo's 2008 declaration of independence was not illegal, was seen as a major victory for Pristina.

However, despite the ICJ decision, there has been no major wave of new recognitions for Pristina, contrary to what officials there had predicted.

Afera „Vikiliks”: Objavljen tajni dokument o odnosima Tadića i Dodika


30. novembar 2010. u 04.16



Objavljivanje američkih poverljivih dokumenata na sajtovima Vikiliks i velikih svetskih listova promenilo je diplomatsku svetsku mapu, jer će bar za neko vreme najveća svetska sila izgubiti primat i „super moć” kakvu je imala pre nego što je kompromitovana curenjem informacija.

Dokumenta koja su prokrijumčarena iz Stejt departmenta na Vikiliks prikazuju uglavnom u neprijatnom svetlu svetske lidere i diplomate, ali i političari u Srbiji imaju razloga za strah od toga šta će se pojaviti iz sadržaja 994 poverljiva telegrama poslata iz ambasade SAD u Beogradu, a koja će uskoro biti objavljena.

Za sada se zna da je najveći broj, čak 35 poslat upravo decembra 2007. godine kada su raspisani predsednički izbori u Srbiji.

Prema podacima magazina „Špigl”, Vikiliks poseduje 994 depeše koje su u poslednjih 30 godina poslate iz ambasade SAD u Beogradu čiji će tekst postati dostupan javnosti. Između ostalog, navodi se da su se uoči posete Borisa Tadića Nemačkoj 16. novembra prošle godine, tim povodom sastali Kristof Hojsgen, savetnik kancelarke Angele Merkel i Filip Marfi, ambasador SAD u Berlinu.

Hojgen je Marfiju, pored ostalog kazao, da bi Tadić, iako stalno govori da se „čvrsto odnosi” prema Miloradu Dodiku, trebalo da bude još čvršći.

U američkoj depeši se navodi i da je Hojsgen izrazio pesimizam oko toga da li će ikad biti moguće pretvoriti Bosnu u „funkcionalnu državu”, ali se on s Marfijem složio da je važno nastaviti sa trudom „u tom pravcu”.

U poverljivim dokumentima SAD navodi se i ocena jednog francuskog diplomate da ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić „ne čini ništa da ohrabri Srbe da se vrate na Kosovo”.

Američki sagovornici će „zanemeti”
Političari u Beogradu, ali i u Banjaluci koji su na svakodnevnoj „vrućoj liniji” bili su primetno uzdržani u javnosti, ali su se međusobmo konsultovali o posledicama koje bi mogle nastati, svedočili su za „Blic” juče nezvanično mnogi predstavnici pozicije i opozicije. Pored uopštene ocene koju nam je nezvanično dao jedan zvaničnik Vlade „pitanje je ko će hteti sad da razgovara s Amerikancima, pogotovo otvoreno”, više je nego primetna zebnja od onoga što će se pojaviti. „Od danas samo klimam glavom i ništa ne govorim u američkoj ambasadi”, bio je prvi komentar jednog visokog političara iz regiona.

Hrvatska uvučena u špijunski rat!
Hrvatska je uvučena u međunarodni špijunski rat, piše „Večernji list” i navodi da je Hrvatska jedna od retkih zemalja u svetu koja se u tajnim dokumentima spominje u sve 24 tačke interesa po kojima se špijuniraju diplomate. „Sanader: Silajdžić je loš, Tadić misli kao i ja, a Ruse ne želimo”, prenosi na naslovnoj strani „Jutarnji list” prvi hrvatski transkript sa Vikiliksa.

U jednoj od 1686 beleški koje je američka ambasada u Zagrebu odaslala u Stejt Dipartment, objavljena je na Vikiliksu, a prenosi „Jutarnji list”, stoji da je premijer Sanader zabrinut oko sve većeg ulaganja ruskih preduzeća u BiH i da je pomoćniku državne sekretarke uručio je „non-paper” o hrvatskim stavovima o Rusiji u kojoj kaže: „Silajdžić je staromodan političar koji živi u devedesetim godinama i želi da probleme BiH reše druge države. Silajdžić se protivi dogovoru koji je postignut s bivšim premijerom Federacije Terzićem oko gradnje Pelješkog mosta”.

Ova beleška napisana je 10. maja 2007. godine, nakon odvojenih sastanaka tadašnjeg predsednika Stjepana Mesića, tadašnjeg premijera Ive Sanadera i tadašnje ministarke spoljnih poslova Kolinde Grabar-Kitarović s pomoćnikom američke državne sekretarke za Evropu i Aziju Danielom Fridom u Zagrebu.

Frid je s hrvatskim zvaničnicima razgovarao nakon povratka iz Banje Luke, gde se susreo s Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske.

Razgovor domaćina i gosta uglavnom se bavio BiH. U belešci tako stoji kako je Sanader upozorio da će u slučaju iseljavanja Hrvata iz BiH i izdvajanja Republike Srpske „doći do stvaranja opasne male islamske države u Evropi”. S time se, stoji u belešci, složio i Mesić. Frid je tada kazao da ne dolazi u obzir stvaranje trećeg entiteta u BiH, već da se tamošnji Hrvati obrate za pomoć američkoj ambasadi u Sarajevu.

U vreme kada je službena Rusija tražila od Hrvatske da se izjasni oko projekta Južni tok, Družbe Adrie i JANAF-a, Sanader je Fridu iznosio tvrdnje koje je on svakako želeo čuti. Izražava zabrinutost povećanim ruskim ulaganjima u BiH, s čime se slaže i Frid, navodi „Jutarnji list”. U belešci stoji kako je nekoliko dana ranije u Zagrebu boravio visokorangirani američki diplomat Met Briza koji je s domaćinima razgovarao o mogućoj gradnji alternativnog plinovoda projektu Južnog toka, koji gradi ruski Gasprom.

List navodi da u beleškama stoji da je Frid u Zagrebu s domaćinima podelio i informacju kako mu je Milorad Dodik kazao da podržava Ahtisariev plan o Kosovu i da će on, Dodik, podržati nezavisnost Kosova ukoliko Veće sigurnosti donese rezoluciju o nezavisnom Kosovu.

„Hrvatska je jedna od retkih zemalja koja se pominje u sve 24 tačke interesa po kojima se špijuniraju diplomate. Osim stavova i planova njihovih vlada, posebno su zanimljivi lični podaci koji Vašington zanimaju o stranim diplomatima. To su podaci o telefonskoj, mobilnoj, kompjuterskoj komunikaciji, lozinke, sigurnosne mere i slično, a u mnogim slučajevima i biometrijski podaci, odnosno otisci prstiju, DNK, skenovi rožnice”, navodi se u tekstu.

Prema navodima, u delu dokumenata koje je na svojim stranicama objavio Gardian, Hrvatska se pominje samo u jednoj depeši.

U dopisu napisanom u američkoj ambasadi u Parizu povodom susreta pomoćnika državne službenice SAD-a s francuskim zvaničnicima iz septembra 2009. godine navodi se kako su odnosi Hrvatske i Slovenije u uzlaznoj liniji koja vodi prema rešavanju pograničnih sporova.

U nekim se dokumentima spominje francuska podrška Hrvatskoj za ulazak u NATO.

Što se ambasade SAD-a u Zagrebu tiče, najživlja komunikacija bila je u 2003. godini, kao i od 2006. do 2009. O čemu je sve reč, zasad je nezahvalno nagađati pre objave i tih dokumenata, ocenjuje hrvatska štampa. (Blic)

Monday, November 29, 2010

„Lepenski vir“ ugledao svetlost dana


DONJI MILANOVAC - Posle gotovo četiri decenije u “privremenom” smeštaju, pod krovom od salonita, poduprtim drvenim gredama, arheološko nalazište “Lepenski vir” - najstarije evropsko urbano naselje, staro više od osam milenijuma - konačno je ugledalo svetlost dana!


- Prvi put, od kako je pre više od 40 godina legendarni profesor Dragoslav Srejović pronašao “Lepenski vir”, ovo arheološo nalazište sada se može sagledati u prirodnoj okolini - ne krije oduševljenje arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski, koji je, uz Mariju Jovin, autor muzeja “Lepenski vir”, čija je izgradnja, sa četiri miliona evra, finansirana sredstvima NIP. - Iznad nalazišta je već postavljen novi polikarbonatni krov. Tako je sada ovaj lokalitet, s gornje strane, delimično, a sa prednje strane - potpuno providan! Na taj način, posetioci će steći utisak da gledaju praistorijsko naselje, upravo onakvo kako je izgledalo pre osam hiljada godina.
Sagovornik “Novosti” objašnjava da je počelo i čišćenje i rekonzervacija praistorijskih kuća, ali naglašava i da će u muzeju biti konzervirane i postavljene i one kuće čiji su delovi četiri decenije bili smešteni u – kutijama.

- U sklopu muzeja “Lepenski vir”, biće izložene praistorijske trapezoidne kućice, skulpture po kojima je ovaj lokalitet svetski poznat, žrtvenici... Biće mesta i za amfiteatr sa opremom za vizuelnu prezentaciju. Na prostoru od 55 hektara sagradiće se i etno naselje, gde će posetioci moći da prespavaju - nabraja naš sagovrnik.

U sklopu muzeja “Lepenski vir” biće izloženi i eksponati iz rimskog perioda, ali će mesta biti i za prirodnjačku zbirku sa biljkama koje uspevaju samo u ovom kraju.
- Bilo je i krajnje vreme da “Lepenski vir” dobije nov krov nad glavom - nastavlja Temerinski. - Jer, iako je bilo nekoliko najava da će “Lepenski vir” dobiti nov prostor, izuzimajući nekoliko popravki, na tom lokalitetu, do pre izvesnog vremena ništa nije urađeno. Kustosi tadašnjeg “muzeja” su, čak, posetioce upozoravali da čuvaju glave, budući da je krov bio suviše nizak. Nije bila retkost da gosti tada zarade i po koju čvorugu. Ali, čak i tada je ovaj lokalitet svake godine obilazilo oko 30.000 turista.

Nakon što je “Lepenski vir” dobio krov nad glavom, sledeći korak je izgradnja vizitorskog centra, pristaništa za turističke brodove i privezi za jahte i manja plovila. Tada će ovo nalazište moći da primi desetine hiljada posetilaca i da pokaže sve ono po čemu je svetski slavno.

Tako će postati, osim trajno zaštićenog spomenika kulture, i resurs područja na kome se nalazi i deo turističke ponude atraktivnog prostora Đerdapa. A, to se očekuje već s proleća.
“LEPENSKI vir” je otkriven davne 1968. godine, a 1972. je, zbog izgradnje akumulacije za hidroelektranu “Đerdap 1”, premešten na 30-ak metara dalje. Prekriven je, tada, krovom od salonita, dok je sve to podupirala drvena konstrukcija uzeta sa kuća koje su bile potopljene prilikom izgradnje jezera.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:309553-Lepenski-vir-ugledao-svetlost-dana

Asanž „radi za” Karadžića i Mladića

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić izjavio je večeras da objavljivanje tajnih dokumenata na „Vikiliksu” o Ratku Mladiću, naročito njegovim vezama sa zapadnim obaveštajnim službama u BiH i sporazumima sa istaknutim amričkim diplomatama, može biti značajno za naše istoričare, ali i političare.

Simić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da bi objavljivanje dokumenata o Mladiću i njegovim vezama sa američkim diplomatama na koje se poziva Radovan Karadžić u Hagu, a što najavljuje londonski „Gardijan”, moglo biti od značaja za srpske diplomate i političare, kao i podaci o 1999. godini i Kosovu.

Objavljivanje dela tajne diplomatske prepiske Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata, na internet sajtu „Vikliks”, koji je pokrenuo Džulijen Asanž, Simić je okarakterisao kao „najveći zemljotres” koji je svetska diplomatija doživela u dosadašnjoj istoriji i izrazio uverenje da će veliku štetu pretrpeti jedina preostala sila u svetu, Sjedinjene Američke Države, koje su se pokazale nesposobnim da zaštite svoje tajne.

„Posledice će snositi najviše američka diplomatija na kriznim žarištima, kao što su Bliski i Srednji istok, gde deluju određeni teroristički krugovi i gde se vodi jedna vrsta rata protiv terorizma”, ocenio je Simić.

On smatra da najveći deo do sada objavljenog materijala nije iznenadio diplomate i stručnjake za međunarodne odnose i dodao da ova situacija ide u prilog onima koji su upozoravali na opasnost preterane upotrebe savremene tehnologije.

Do objavljivanja ove najveće diskrecije u istoriji došlo je, smatra Simić, zbog prevelikog oslanjanja na tehnologiju.

„Ovolika količina podataka, više od 250.000 dokumenata, ne bi mogla ni putem najbolje špijunaže da se otkrije. Radi se o hakerskim upadima u Stejt department, koji su išli do određenog nivoa poverljivosti, dokle američke službe bezbednosti nisu zaštitile svoje podatke”, kazao je Simić.

A šta je Je Vikiliks dosad objavio o Srbiji i susedima. Sudeći po tim dokumentima, Francuzi ne vole Vuka Jeremića a Vašington je bombardovan hiljadama depeša iz ex Jugoslavije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ne radi ništa da bi ohrabrio povratak Srba na Kosovo, kao ni njihovo učešće u kosovskim vlastima. On samo daje velika obećanja koja ne ispunjava i zbog toga francuske diplomate više ne razgovaraju s njim, navodi se u izveštaju o razgovoru francuskih i američkih diplomata, održanog 11. septembra u Parizu - do kojeg je došao internet sajt Vikiliks.

U izvještaju - koji su juče objavili britanski „Gardijan”, američki „Njujork Tajms”, njemački „Špigl”, francuski „Mond” i španski „El pais” - navodi se da je sastanku sa američke strane prisustvovao pomoćnik državnog sekretara SAD Filip Gordon.

Sa francuske strane prisustvovali su diplomatski savetnici Žan-David Levit, Damijen Lora i Fransoa Rišije, pomoćnik sekretara za kontinentalnu Evropu Rolan Galarag, kao i direktor biroa za strateške poslove Ministarstva spoljnih poslova Žan Ugo Simon Mišel.

Kritike na račun Jeremića izneo je Levit, koji je primetio da Jeremić „daje velika obećanja” svaki put kada dođe u Francusku, ali ih ne poštuje, piše „Danas”.

Levit se više ne sastaje s njim i ne smatra ga „modernim licem Beograda”, kao što ministar nastoji da bude.

U dokumentima, u kojima je objavljen razgovor, navodi se i da Misija Euleks na Kosovu i Metohiji ima probleme u saradnji sa kosovskim vlastima i javnosti, nakon što su potpisana dva protokola sa Srbijom.

Kako je navedeno, stanovnici Kosova moraće da prihvate ove protokole i treba pojasniti da je reč samo o tehničkim sporazumima koji nemaju uticaja na nezavisnost Kosova.

Kako je juče preneo britanski „Gardijan”, dokumenti do kojih je došao Vikiliks otkrivaju i zašto Ratko Mladić nikada nije uhapšen.

Među 250.000 dokumenata, depeša američkih ambasada širom sveta upućenih Stejt departmentu, nalazi se i više hiljada dokumenata iz bivše Jugoslavije.

Nedeljnik „Špigel” izradio je za čitaoce i poseban „Interaktivni atlas”. Uz pomoć tog pretraživača može se pratiti koliko depeša američkih ambasada iz zemalja na prostoru bivše Jugoslavije i iz kojih godina mogu da se pročitaju među dokumentima koje je objavio Vikiliks izazavši burne reakcije širom sveta.

Tako se, prema Špigelovoj statistici, može pročitati 994 depeša iz Beograda (počevši od 1966. godine), iz Zagreba 1.686 (počevši od 1991.) i iz Sarajeva 869.

Među poverljivim dokumentima koje objavljuje Vikiliks, kako proističe iz Špigelovog „Interaktivnog atlasa”, nalazi se i 836 depeša iz Ljubljane, 668 iz Prištine, 522 iz Skoplja i 164 iz Podgorice.

S obzirom na veliki broj depeša sa prostora bivše Jugoslavije, i na taj region se odnose ocene dopisnika širom sveta koji navode da će u nizu zemalja delovi novije istorije možda morati da se napišu ponovo posle objavljivanje poverljivih i tajnih dokumenata američke diplomatije na portalu Vikiliksa.

EIB Lends 325 Million Euros for Serbia Infrastructure Upgrade


The European Investment Bank will lend Serbia 325 million euros ($425 million) to build new roads and a bridge, and partially upgrade its energy industry, EIB President Philippe Maystadt said.


The interest rate for the loan will be in “the range of 3.7 percent for a maturity of 25 years,” he told reporters today before the signing ceremony at the lender’s new offices in Belgrade, the operations hub for the west Balkan region.

The European Union’s lending arm will also expand financing of the western Balkans in the next three years by 5.7 billion euros, adding to the 8.7 billion euros assigned to the region for 2007 to 2013, Maystadt said.

All western Balkan countries aim to join the European Union. Croatia is in the final phase of membership negotiations, Montenegro is a candidate and must meet certain conditions for talks to begin, and the Republic of Macedonia is currently blocked by Greece in a dispute over the country’s name. Serbia is still in an early stage in its accession process.

Separately, when asked if the Irish crisis would in any way affect the EIB’s operations in the western Balkans, Maystadt said that he saw no impact “for the moment.” The EIB will continue to “apply the same level of interest rates, which is much less than what the distressed countries have to pay.”

To contact the reporter on this story: Gordana Filipovic in Belgrade at gfilipovic@bloomberg.net

To contact the editor responsible for this story: James M. Gomez at jagomez@bloomberg.net

http://www.bloomberg.com/news/2010-11-29/eib-lends-325-million-euros-for-serbia-infrastructure-upgrade.html

Sunday, November 28, 2010

Дан заставе у Бујановцу


Албанци са југа Србије обележили Дан заставе, државни празник Албаније, поставивши албанску заставу на зграду општине Бујановац, поред заставе Србије. Обележавање организовала општина Бујановац.


Застава Албаније истакнута је данас на згради Скупштини општине Бујановац, поред заставе Србије. Заставу су поставили председник општине Шаип Камбери и председник Скупштине општине Јонуз Муслиу.
Постављању, организованом у склопу обележавања Дана заставе, државног празника Албаније присуствовали су сви лидери албанских политичких партија, руководство локалне самоуправе и грађани, Албанци, који су аплаузом пропратили тај чин. Скуп је протекао без инцидената, уз минимално присуство полиције.

Председник општине Шаип Камбери је, након постављања заставе, рекао да је то трећи пут заредом да руководство општине Бујановац поставља заставу на зграду општине, а да су 2006. године заставу поставили млади Албанци који су насилно ушли у зграду.

"На тај начин исказујемо протест поводом неповољног законодавног положаја националних мањина по питању истицања националних симбола, јер закон ограничава право на употребу симбола који означавају наш идентитет", рекао је Камбери.

Закон Србије не дозвољава истицање државних симбола других држава. Национални савети мањина имају право да усвоје симболе, који се морају разликовати од симбола матичне државе.

Застава на згради општине Бујановац, по речима челника самоуправе, разликује се у димензијама, неколико центиметара је краћа.

Институционални начин постављања албанске заставе поред српске много је бољи него када је то радила револтирана маса и када је било већих безбедносних проблема, након чега су покретани кривични поступци против младих људи који су то покушавали да ураде, рекао је Камбери.

На питање да ли зна у каквом су положају Срби који живе у Албанији и да ли тамо могу да истичу своју заставу и користе језик, Камбери је рекао да нема кључне информације о томе, али да мисли да Срби у Албанији могу да користе своје симболе.

Прослава обележавања Дана заставе настављена је у спортском центру у Бујановцу, наступом Културно-уметничког друштво "Беса" из Приштине.

Saturday, November 27, 2010

Protesti u Becu zbog crkve poklonjene SPC


Više desetina rimokatolika - Austrijanaca i Poljaka, protestovalo je danas u centru Beča protiv odluke bečke nadbiskupije da preda rimokatoličku crkvu Nojlerhenfeld u ovom gradu Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Aktivisti, koji žele i dalje da koriste tu crkvu, okupili su se ispred bečke katedrale Štefansdom, uz transparente, plakate i pojanje crkvenih pesama, iskazujući nezadovoljstvo odlukom o predaji crkve Nojlerhenfeld srpskoj pravoslavnoj parohiji u Beču.

Demonstracije, propraćene velikim medijskim interesovanjem, organizovali su crkveni savet Nojlerhenfelda i poljska crkvena opština.

"Želimo da kardinal Kristof Šenborn spozna da nije ispravno pokloniti ovu crkvu", naglasili su organizatori, dodajući da je ta crkva svake nedelje puna.

"Mi smo protiv poklanjanja naše crkve, jer imamo parohiju preko 250 godina, i ja posećujem ovu crkvu preko četiri decenije. Ne razumemo zašto se živa crkva poklanja ili prodaje. Smatramo da je to velika nepravda", rekao je suorganizator protesta Gerhard Grin.

"Ispravno je da se crkve koje se ne koriste daju drugim crkvama, ali ne žive i rastuće, kao što je naša. Nije ni u interesu SPC da se tako nešto učini, jer to baca loše svetlo na čitavu stvar", dodao je on.

Sveštenik katedrale Štefansdom Toni Faber izjavio je da je "odluka nadbiskupije znak snažnog ekumenizma".

"Doneli smo odluku, nažalost, uz negodovanje katolika u toj crkvi, koji su se tek sada probudili. Situacija je takva u Beču da gubimo vernike i da ćemo zbog toga predati još naših crkava sestrinskim crkvama", istakao je Faber.

"Nadam se da naša srpska braća i sestre neće biti obeshrabreni ovim. Ovo nije nikakav verski rat, već samo ispoljavanje neslaganja katolika iz Nojlerhenfelda koji su se probudili tek sada", rekao je on.

Kardinal će se, prema njegovim rečima, sigurno ponovo obratiti nezadovoljnim vernicima i zamoliti da se nađe možda još neko bolje rešenje za ove katolike.

Crkveni savet Nojlerhenfelda negira da je ikada doneo odluku o spajanju sa drugom crkvom u ovom delu Beča.

"Crkveni savet nije ni u jednom trenutku pristao na odluku nadbiskupije, šta više, mi smo naše neslaganje sa odlukom o zatvaranju jedne žive crkve preneli kardinalu. U našoj crkvi, koja postoji 250 godina ima puno vernika. Mi smo najživlja crkva u ovom delu Beča jer nedeljom naše mise posećuje preko 750 ljudi", kazao je član crkvenog saveta Karl Vormastek.

On je istakao da se u crkvi mise služe na nemačckom i poljskom i da austrijska i poljska parohija već godinama sprovode zajedničke aktivnosti.

"Što se tiče SPC, čestitam na veoma fer odnosu", dodao je Vormastek.

On je naveo da je crkveni savet prikupio preko 1.000 potpisa protiv odluke nadbiskupije i najavio da će protesti biti nastavljeni.

Nadbiskupija u Beču će, i pored protesta austrijskih i poljskih vernika, predati svoju crkvu u 16. bečkom okrugu SPC-u, najavljeno je ove nedelje.

Rimokatolička parohija Nojlerhenfeld neće biti rasformirana tom odlukom, već će biti spojena sa susednom parohijom "Marija Namen", ističe se u saopštenju, uz podsećanje da je to bilo tako i do 1939.

Dve crkve su, kako se ističe, udaljene samo nekoliko stotina metara.

Odluka nadbiskupije je "obrazložena i nepromenljiva", istaknuto je u saopštenju, uz napomenu da u Beču oko 750.000 rimokatolika ima na raspolaganju 172 crkve, a istovremeno oko 150.000 srpskih pravoslavnih vernika u Beču i okolini imaju samo tri hrama, što je ogroman disbalans.

SPC će dobiti crkvu i prostorije Nojlerhenfelda na poklon, bez ikakvih skrivenih protivusluga. U isto vreme, poljski vernici neće biti proterani iz te crkve, već će parohija nastaviti da postoji, iako će njen sveštenik ubuduće služiti u susednoj crkvi.

Nadbiskupija je podsetila i na izjave nadbiskupa bečkog kardinala Šenborna, koji je naglasio da nijedna katolička crkva neće biti zatvorena niti prodata, već predata istočnim crkvama, sa kojima katolici imaju mnogo zajedničkog.

Međutim, poljski vernici, koji se okupljaju u crkvi, koja bi na leto trebalo da bude predata SPC, ne slažu se sa odlukom nadbiskupije i najavljuju demonstracije kako bi njihova crkva ostala rimokatolička.

Poljaci nisu zadovoljni odlukom nadbiskupije da se sele u obližnju crkvu "Maria Namen", koja je, kako oni smatraju, premala za oko 800 vernika, koji, kako tvrde, svake nedelje dolaze u crkvu. Oni su saopštili da žele i dalje da se mole u crkvi u kojoj su to i do sada činili.

Poljaci ističu da nisu samo oni pogođeni ovom merom, već da je protiv odluke nadbiskupije i austrijska crkvena opština i predlažu da se Srbima preda crkva "Marija namen".

Poljaci sebe predstavljaju kao "žrtveno jagnje", a u medijima mnogi govore o "verskom ratu" koji je izbio zbog odluke nadbiskupije.

Iz SPC u Beču nisu želeli da komentarišu proteste Poljaka, ističući da im je sagovornik bečka nadbiskupija i da ne žele da se mešaju u ovaj spor.

(Tanjug)